Prirodnjak Josif Pančić za Kopaonik je rekao da je to " prekrasan kraj Srbije". Velikog naučnika zadivili su gorostasnost visoke planine, njegove sume i bistri izvori, dalekosežni pogledi, priroda u celini.

Kopaonik, najveća planina Centralne Srbije pruža se razgranatim grebenom u dužini od 82 kilometra, pravcem od podbrđa iznad Kosovske Mitrovice, na severozapad preko niza vrhova viših od 1600 metara, do najvišeg dela masiva tzv. Ravnog Kopaonika sa vrhovima:
Gobelja (1934 m),
Karaman Vučak (1936 m),
Suvo Rudište (1976 m) i
Pančicev vrh (2017 m).

Klima Kopaonika obeležena je sa blizu 200 sunčanih dana godišnje zbog čega sa pravom nosi naziv „planina sunca".

Južni položaj masiva, zaravnjenost i otvorenost terena sprečava dugotrajno zadržavanje oblačnosti nad planinom. Snegovi padaju krajem novembra i traju do meseca maja, prosečno 159 dana godišnje.

Rudna bogatstva podarila su ime Kopaoniku, gde se odvajkada kopala ruda, mletački putnici u 16. Veku zvali su Kopaonik " Montogna dell’ argento" (Srebrna planina). Danas Kopaonik je moderan planinski turistički centar.

Dužina staza za alpsko skijanje iznosi 44 km i 20 km.
Staza za nordijsko skijanje, a žičara 17.222 m.
Žičare mogu da prevezu više od 13.500 skijaša na sat.